Imunitet
Ključ zdravlja je zdrav imuni sistem, koji se razvija i održava pomoću hrane koju unosimo u organizam.
Imunitet je sposobnost našeg organizma da se odupre infekcijama. Pasivni imunitet beba dobija od svoje majke i putem dojenja kasnije. Detetov imuni sistem se formira oko 14-te godine. Imuni sistem reaguje na invazivne klice tako što pravi antitela koja ih ubijaju. Aktivni imunitet vremenom jača nakon svakog susreta sa klicama, imuni sistem pamti informacije i štiti nas sledeći put kada se ista pojavi.
Imuni sistem nas štiti od bakterija, virusa, gljivica, parazita i drugih nedobrodošlih klica.
Koža je naša prva odbrana, zatim mukus respiratornog trakta kao prva zaštita od ulaska klica u ostatak tela. Ostali fizički odbrambeni mehanizmi su suze, znoj, urin, hlorovodonična kiselina u stomaku, dobre bakterije u želucu, sićušne dlačice u respiratornom sistemu, itd.
Ako organizam koji izaziva bolest probije ove barijere, nailazi na dva sledeća nivoa poznata kao urođen imuni sistem, u kojem se aktiviraju bela krvna zrnca, koja napadaju bakterije, koje često izazivaju zapaljenske procese. Ako i ova linija odbrane zataji imamo i treću liniju - adaptivni imuni sistem, namenjen više kompleksnim napadačima i virusima kada bela krvna zrnca i limfociti koje proizvodi koštana srž dolaze na red.
Savet
SIROVO POVRĆE – blagotvorni uticaj na organizam
Sirovo povrće deluje antikancerogeno, abeli i crni luk su odlična preventiva. Više od 30 različitih neprijatelja kancera otkriveno je u crnom i belom luku. Supstance koje se nalaze u ovim namirnicama, dialil sulfid, kvercetin i ahoin predstavljaju odlične antikancerogene supstance.
Povrće koje sadrži beta karoten potrebno je kratko termički obraditi, kao i paradajz, radi bolje iskoristljivosti likopena, pigmenta koji uništava slobodne radikale.
Imunitet i ishrana
Naše telo, ako je dobro naoružano, ima priliku da se samoizleči. Naš imuni sistem mora da se snabde neophodnim hranljivim sastojcima da bi efikasno funkcionisao - namirnicama od celog zrna – integralnim žitaricama, voćem, povrćem, mesom i ribom umereno (2 do 3 puta nedeljno po 100 g), orašastim voćem i semenkama, izbegavati hranu bogatu šećerom, solju i zasićenim masnoćama, jer oni ometaju funkciju sistema.
Sva hrana ima svoj imuni profil, u smislu koliko ima neophodnih hranljivih sastojaka ili fitonutrienata poreklom iz biljaka koji mogu da obezbede poboljšanje određenih aspekata odbrane organizma od određenih bolesti.
Antioksidansi pomažu organizmu da se bori protiv slobodnih radikala, molekula koji mogu da oštete ćeliju i izazovu bolest, a proizvod su sagorevanja i normalnog metabolizma. Međutim, infekcije i spoljašnji uticaji, kao na primer zagađenje, radijacija, prepečena ili pržena hrana ili dim cigarete pospešuju proizvodnju slobodnih radikala. Hrana bogata antioksidansima pomaže organizmu da se izbori sa bolestima. Najbitniji antioksidansi su vitamini, minerali cink i selen, karotenoidi i flavonoidi u fitonutrientima. Unos antioksidansa tokom bolesti poboljšava šanse za ozdravljenje.